fbpx

Irena Đorđević: Nikad nije rano da se počne sa usavršavanjem

Irena Đorđević, jedna od dobitnica prošlogodišnjih stipendija Nutanixove inicijative Women in Technology u Srbiji vezana je za nauku i tehnologiju još od najranijih školskih dana. Ljubav prema tim oblastima i dobri rezultati na takmičenjima su joj otvorili vrata Petnice, najprestižnije ustanove za mlade talente u Srbiji. Tokom prošle godine Irena je diplomirala na Elektronskom fakultetu u Nišu na kom se zainteresovala za data science. Kao sjajna studentkinja brzo je dobila stručnu praksu u Microsoft-u gde je imala priliku da primenjuje znanja iz ove oblasti kroz realne poslovne izazove. Čekajući zvaničan početak karijere Irena završava master studije na smeru data engineering. 

Otvorena i samoinicijativna, kroz komunikaciju ostavlja utisak osobe koja je spremna da pokaže koliko zna, ne plašeći se da zagazi u nedovoljno poznato. Ambiciozna ali nerazmetljiva, Irenu kao i mnoge pripadnike mlađe generacije, naročito one koji su svesni svojih talenata i kvaliteta krasi odsustvo lažne skromnosti. Ona nije neko ko poseže za izgovorima i vrlo jasno govori o svojim planovima za budućnost, kao i problemima i izazovima u društvu.

Kako si došla u kontakt sa Nutanix-om i kako si odlučila da se prijaviš za stipendiju?

Za Nutanix sam čula tokom studija od kolega koje su prisustvovale jednom od vaših predavanja na fakultetu, a sa kompanijom sam se bliže upoznala na Job Fair-u u Nišu prošle godine. Tu sam saznala dosta informacija o tome čime se bavite kao i da kao studentkinja četvrte godine imam prava da se prijavim za Women in Technology stipendije.

Koliko ti je značilo da dobiješ jednu ovakvu stipendiju?

Ova stipendija mi je veoma značila kao podsticaj u daljem radu. Ja bih svakako nastavila studije jer sam upisala master na budžetu. Fakultet kao fakultet nije sam po sebi dovoljan za stručno usavršavanje koje nam je potrebno, naročito u oblasti data science, koja nije dovoljno razvijena u našem visokoškolskom obrazovanju, a mene najviše interesuje. Pritom, letnje škole, seminari, online kursevi su dobar način za sticanje znanja i deo novca od stipendije planiram da uložim u takve aktivnosti. Ovog leta sam se prijavila na deep learning kurs u Lisabonu, ali zbog trenutne situacije čekamo dalje informacije o njegovom održavanju. Da zaključim, vrlo je korisno što postoji takva inicijativa za studente u Srbiji, i bilo bi dobro da ih ima još više, kako bi se svi talenti motivisali na sličan način kao i u razvijenijim zemljama u kojima ima više takvih prilika.

Sa stanoviša rodne ravnopravnosti, kako ocenjuješ akcije kao što su Women in Technology koje ohrabruju devojke da uzmu veće učešće u tech industriji? Da li to može da smanji disproporciju zastupljenosti muškaraca i žena?

Mislim da ta disproporcija jednim delom proizilazi iz toga što muškarci generalno imaju veća interesovanja za tehnologiju, a drugim delom zbog toga što ženama i devojkama često nedostaje samopouzdanja i to je nešto što se vidi još od osnovne i srednje škole. Zbog toga neke devojke još pre samog početka studija odustanu od karijere u oblasti tehnologije jer pretpostave da im je to teško i da im neće ići dobro čak i kada su zainteresovane. Čak se dešava i da onda kada upišu neki tehnički fakultet u nekom trenutku kažu sebi “neću ja to moći” i tako nepotrebno uruše svoje samopouzdanje iako se to ne vidi kroz rezultate koje ostvare. Ono što sam primetila tokom studija je da su najbolji projekti i rezultati bili onda kada su u timovima bili zastupljeni i momci i devojke jer to pruža sagledavanje problema iz više uglova.

Na koji način si se ti izborila sa stereotipima i predrasudama? Da li si ti imala nedoumice kada je trebalo da se odlučiš za studiranje tehničkog fakulteta?

Još od osnovne škole sam volela matematiku i fiziku, išla na brojna takmičenja i već tada sam znala da ću se baviti nečim što je u vezi sa naukom i tehnikom. Što se tiče predrasuda i stereotipa ja ih lično nisam osetila niti sam se obazirala na njih. Vremenom sam se ipak usmerila malo više ka nečemu praktičnijem, gde se rešavaju realniji i zanimljivi problemi i tako sam odlučila da upišem inženjerski fakultet. Takođe, u mojoj porodici su svi tehnički orijentisani tako da je i njihova podrška igrala veliku ulogu u mojoj odluci.

Da li srećeš obrnute slučajeve, da je neko talentovan za neke društvene oblasti, a izabere da upiše recimo programiranje jer je to sad popularno i perspektivno?

To je takođe problem koji sam primetila da postoji. Pomalo je nerealno da odjednom toliko veliki broj studenata želi da upiše računarstvo, a jasno je da ne leži baš svima to. Međutim to je sada popularno zbog jednostavnijeg zapošljavanja u odnosu na druga zanimanja. Takođe, pojavljuje se veliki broj akademija i kurseva koje uz priču o velikim primanjima privlače mlade ljude koji misle da će za par meseci postati stručnjaci, što na neki način degradira inženjerstvo i dugogodišnji proces studiranja.

Bila si polaznica, ali i saradnica u Istraživačkoj stanici Petnica. Kakva iskustva nosiš odatle i koliko ti je značio boravak tamo?

Meni je to jedno specifično, gotovo nestvarno iskustvo gde sam upoznala sjajne ljude. Petnica je mesto gde se usađuju i razvijaju vrednosti kao što su logičko i kritičko mišljenje, gde se kroz seminare i brojne aktivnosti mladi ljudi osposobljavaju ne samo za nauku već i mnogo više od toga.

Što se tvoje budućnosti tiče, sebe vidiš u data science-u? Ta oblast i dalje nije zastupljena kod nas kao u SAD na primer.

Tako je, međutim vidi se da interesovanje za tu oblast raste i u Srbiji kako je postala neizostavni deo tehnologije zbog svoje široke primene. Meni je ta oblast prvenstveno jako interesantna i izazovna budući da zahteva jako dobru teorijsku podlogu, ali i praktično iskustvo, a takođe je i veoma perspektivna u bilo kom delu sveta.

Na kraju, večito pitanje Srbija ili inostranstvo?

Ja bih iskreno bila najsrećnija da ostanem u zemlji u kojoj sam rođena jer su mi tu porodica i prijatelji. Ukoliko vidim da i poslovno mogu da budem zadovoljna, ostaću u zemlji. Stpendije kao što su ove koje dodeljuje Nutanix mogu pozitivno da utiču na mlade i bilo bi lepo kada bi takvih i sličnih inicijativa bilo više. Mene lično motivišu takve stvari.

Poruka za one koji razmišljaju kojim putem da krenu kada je u pitanju karijera?

Nikada nije rano da se krene sa usavršavanjem, naročito kada se razvijaju veštine u oblasti koja nam je najzanimljivija. Ne mislim da treba posao posmatrati kao strogu obavezu već kao sastavni deo nas, naših prioriteta i najvećih interesovanja. Tako se postižu najbolji rezultati, stvaraju pozitivne promene, i posao ne postaje teret. Veoma je važno da se karijera bira na osnovu sklonosti, a ne na osnovu toga šta je popularno u tom trenutku.