Od QA heroja do JS super heroja

Promena pravca u kom će se nastaviti karijera je jedan od najvećih izazova s kojim se ljudi sreću tokom radnog veka. Kada je reč o IT svetu, tranzicija sa neke od QA pozicija ka developerskim je jedna od onih koje se često dešavaju.

Može se reći da postoji čitav niz razloga zbog kojih QA inženjeri u nekom trenutku reše da odustanu od posla u kom su veoma dobri i uigrani i pređu tamo gde gotovo da moraju sve ispočetka.

Najčešći razlozi za promenu

Ukoliko se upustite u čitanje brojnih internetskih ispovesti bivših QA inženjera koji su se preorijentisali u developerske vode, primetićete da nije zanemarljiv broj onih koji su rešili da naprave karijerni zaokret jer je u jednom trenutku došlo do zasićenja; posao više nije nosio nijedan novi izazov, pa ni promena kompanije ne bi donela ništa više od nekoliko meseci osveženja, nakon čega bi ponovo zavladala monotonija i nezadovoljstvo. Iako postoje oprečna mišljenja i razne perspektive, neki inženjeri smatraju da je QA svet potrošivih izazova i da ukoliko ste osoba koja ima problema sa repetitivnošću u poslu možete posle određenog vremena udariti u zid.

Druga nimalo zanemarljiva činjenica je i trend da su developerski poslovi bolje plaćeni od testerskih (možda ne drastično, ali postoji makar psihološka razlika) pa je i to česta racionalizacija odluke da se testiranje programa zameni stvaranjem i razvojem istih. Kada smo već kod samog termina stvaranje, jedan od prelomnih faktora za donošenje odluke o “prekvalifikaciji” je to što je za određen broj ljudi mnogo veće zadovoljstvo kada stvaraju nešto svoje nego kada ispravljaju tuđe. A verovatno i manje stresno… “Koja budala je ovo radila? Kako? Zašto ovako? Nije mi jasno šta sad treba da radim, nemam dovoljno inputa…” Ali nisu samo to ograničavajuće okolnosti, problem ide mnogo dublje i može se razlikovati od okruženja do okruženja, a pogotovo postoji razlika u pristupu u zavisnosti od toga da li je kompanija orijentisana na svoj proizvod ili radi eksterne usluge.

Kada je Nutanix Frame u pitanju, X, Y i Z* su bili dobrovoljci da pređu u javascript developerski tim, tj. jedan dan su došli na posao i shvatili da je QA odeljenje stavljeno pod ključ. Ulica ili težak rad pod mentorstvom Žileta, je za njih bio izbor između dva zla. Bacili su novčič, ostalo je istorija. Dobro, nije baš sve tako bilo, ali…

“Kada radite za klijente koji konstantno menjaju svoje zahteve QA češće zna da bude usko grlo nego od koristi. Integracija QA tima u development je bila odluka kompanije jer je shvaćeno da u našem slučaju nema više opravdanosti za njegovo samostalno postojanje. To naravno nije značilo da se od QA odustalo. Štaviše, cilj je bio da se našom tranzicijom celokupni kvalitet rada podigne. Svi napisani testovi se i dalje puštaju i održavaju. Svaki developer je u obavezi da napiše testove za svoj kod i istestira funkcionalnost.“ kaže X dok piše test za svoj kod.

“U većini firmi QA i developerski timovi su veoma dobro utrasirani i prelasci su mogući samo onda kada se steknu određeni uslovi za to. Zbog toga je mnogo lakše da se to desi u kompaniji koja ima svoj proizvod i vreme da isprati tu tranziciju. U Frame-u je odlučeno da će biti isplativije da se automation inženjeri prekvalifikuju u developere nego da se zapošljavaju juniori usled kompleksnosti naših proizvoda. U outsourcing firmama su mnogo teže te promene jer klijent očekuje iste rezultate od novog developera kao one kada je bio QA”, dodaje Y.

Prelazak nije isti za sve QA-ove

Treba istaći i jednu veoma bitnu činjenicu, a to je da nije isto ako sa QA na developersku poziciju prelaze manuelni testeri programa ili automation inženjeri i s tim se slaže Z koji je dugo vremena bio automation inženjer u Frame-u pre nego što je prešao u development.

“Mi smo dugo pisali automatske testove, a to zapravo znači da imamo kodiranje u prstima i smatram da je to mnogo lakše nego u situaciji kada radite manuelne testove i želite da pređete u development. U principu za QA pozicije u Frame-u su važile iste procedure za zapošljavanje kao i za developerske. Isto tako, i kvalitet koda za testiranje morao je da odgovara kvalitetu developerskog, kaže Z.

Podrška, mentorstvo i strast

Sa druge strane medalje, svaka promena pa i ova nosi sa sobom niz potencijalnih problema koji mogu da se manifestuju u manjoj ili većoj meri, i to u mnogome zavisi od same ličnosti ali i kolega na poslu ili u krajnjoj meri i same kompanije. Trenutak kada neko sa “razbijam ovaj posao kako radim, mogu i žmureći” prelazi na “nisam uopšte siguran šta treba da radim-posao” je za mnoge neprijatnost i izlazak iz zone komfora  Čak postoji i stav da mnogo manju količinu stresa nosi sa sobom promena kompanije nego promena karijere unutar iste firme, bez obzira na iskustvo i vreme provedeno u njoj. JS developeri su imali tu sreću da kompanija stane iza njihovih leđa i da im dovoljno vremena da se prilagode (kad ih je već izabrala za dobrovoljce), a kako ističu imali su ogromnu pomoć iskusnih kolega, naročito mentora Žileta.

“Žile je bistar momak, zna da je bolje da danas prekine svoj posao na 20 minuta i pomogne mi kad negde zapnem nego da za godinu dana mora da potroši pet puta više vremena. Na kraju, ipak je sve do tebe. Firma nije samo škola gde ćeš da čekaš da ti se servira znanje već moraš da preuzmeš inicijativu i zauzmeš se za sebe ako hoćeš da uspeš. Mi smo svakog dana posle osam sati regularnog posla kod kuće radili još sat-dva i to realne probleme, a ne neke koje smo sami izmišljali. U početku je naporno, ali ko misli da može bezbolno da izvrši tranziciju, nema pojma”, uglas govore sva trojica.

“Mogu da kažem da sad i neki veoma složen projekat možemo da doteramo 70 posto do kraja bez ičije pomoći. Mislim da ćemo krajem sledeće godine moći da završavamo komplet projekte od tačke a do b. I Žiletu će biti drago, zaslužio je da se odmori, kaže X i cima Žileta preko slacka za pomoć.

Dve perspektive su bolje od jedne

Prelazak sa jedne role u drugu pod određenim uslovima može dugoročno da doprinese i samom zaposlenom i celoj kompaniji. Rad na poziciji QA inženjera nosi sa sobom specifičnu perspektivu i odnos prema poslu koji se u neku ruku razlikuje od developerskog. Testeri imaju veću svest o tome koliko “savršen program” ima bagova, ali sa druge strane svoje overdoing navike nekad prenose u development što u praksi znači… khm khm, probijanje rokova. Takođe, kada postoji QA tim iza leđa, developeri umeju da se ponašaju i previše opušteno jer znaju da je tu neko ko će da krpi greške. Taj dodatni sigurnosni sloj koliko je u teoriji odličan u praksi ume da se pokaže loše i ne donosi nikakve benefite. Ipak, posmatranje istog problema iz dve različite perspektive (testerske i developerske) zasigurno povećava verovatnoću rešavanja svakog problema.

“Mi smo u development preneli naš QA mindset. Ništa se esencijalno tu nije promenilo, u principu smo samo dodali još jedan skill, tj nadgradili naše znanje, ponosno kaže Y.

“Što se mene tiče, da postoji prilika nikad se ne bih vratio ponovo u QA. Ma sve i da znam da tamo neću morati nikad više Žileta da vidim. Development je dinamičniji, izazovniji i stvari su generalno jasnije. Imam priliku da gledam kod iznutra i da sam upućen u sve procese. Šalim se, naravno, da ne budem shvaćen pogrešno, nema hejta prema QA poslu, niti mislim da je greška ako neko želi da razvija karijeru u tom smeru, to je sjajan posao i može da bude veoma izazovan, ali jednostavno to u Frame-u više nije pilo vodu… Ovde je sad situacija da je svaki developer ujedno i svoj QA a to ne može baš bilo ko.”, zaključuje Z dodajući da radi “sa najboljim kolegama u najboljem timu.” (Ne) preteruje.

*X, Y i Z nisu promenljive već ljudi od krvi i mesa sa imenima (Miloš, Stanko i Nemanja) i integritetom, developeri koji ne dozvoljavaju ružne reči o QA poslu i čije je izjave pisac teksta toliko izmešao i iskasapio da su postali protivprirodni monolit, a pošto se, gle čuda, međusobno ne slažu u svemu, nikad nećemo saznati ko je tačno šta rekao.